Uspešnost poslovanja ne zavisi samo od dobre organizacije i realizacije, sve više ključni faktor postaje sam zaposleni, njegovo emocionalno stanje koje određuje produktivnost samog tima i mogućnost realizacije cilja. Strateško upravljanje ljudskim resursima postaje ključ uspeha svakog poslovanja.

Da li imate osobu u vašem timu koja stalno plače iz nekog razloga? Znate, onu koja stalno izražava frustracije, brige, tugu kroz suze? Ili možda nekog ‘glasnog’, koji se nešto stalno buni i meša u odluke? Ovakvi tipovi ispada ne samo da su daleko od prijatnih, već mogu visoko da koštaju vaš tim, mogu da utiču na ograničavanje inovacija i da smanje produktivnost samog tima, pre svega zbog toga što loše raspoloženje utiče na motivaciju.

Ne dozvolite da takva osoba sa sobom vuče problem, razvuče posao i primorava vas da se nosite sa tim. Umesto toga, pristupite ovakvim izlivima na sledeci nacin : komunicirajte. Emocije su pokazatelji da nešto nije u redu i veoma su delikatne, jer ta osoba ima čvrsta ubeđenja i neka svoja verovanja. Dakle, prilikom rešavanja ovakvih ispada, uzmite u obzir sledeće informacije : emocionalno stanje, činjenične ili intelektualne podatke, motive, vrednosti i verovanja.

Zaglavimo kada se samo fokusiramo na prva dva – emocije i činjenice. To je prosto uraditi. Kada neko počne da viče, možete da pomislite da je lud (emocija), jer je njegov projekat propao (činjenica). I tu se mnogi menadžeri zaustavljaju, jer smatraju to neprijatnom temom, ili prosto ne znaju kako da reaguju na to. Zato je prvi korak da budete samosvesniji, tako što zapitate sebe kako vi savladavate sopstvene emocije. Postoje nekoliko mitova koji se nađu na menadžerovom putu da reši probleme:

Mit 1: Nema mesta emocijama za vreme radnog vremena. Naravno, ako radite sa ljudima, biće ih svakako. Ignorisanje, gušenje ili nipodaštavanje istih će samo staviti probleme pod tepih. Ovakvo zastarelo razmišljanje navodi ljude da pribegavaju pasivno-agresivnom ponasanju : emocije će se ispoljiti, bilo glasno ili u senci.

Mit 2: Nemamo vremena da se bavimo ljudskim osećanjima. Da li imate prostora da se bavite tim vrdanjima? Da li imate vremena da razmatrate odluke? Da li imate vremena da se bavite neuspelim primenama? Izbegavanje emocinalnih problema na početku će samo povećati njihov uticaj. A kada se ljudi ne osecaju saslušanim, to će samo pojačati sve dok vas ne nateraju da se bavite nečim destruktivnijim.

Mit 3: Emocije će iskriviti donošenje vaših odluka. Emocije već utiču na donošenje vaših odluka. Izbor je da li želite da se bavite time ekspilicitno i sagledate koliku ulogu to ima, ili ostavite to neizrečenim.

Ako držite svoja uverenja pod kontrolom, bolje je da se pozabavite nečim većim od samih emocija I činjenica – razmotrite vrednosti koje osoba smatra da su ugrožene ili prekršene. To je kritično, jer oni koji se stalno žale postaju još osetljiviji ako se osećaju neshvaćenim. Ključno je pregovarati o činjenicama, osećanjima, ali i vrednostima. Ljudi će se osećati saslušanim i ispadi će nestati. Onda možete da se fokusirate na donošenje najboljih mogućih poslovnih odluka.

Evo kako.

Uočite emociju

Ako čekate njenu kulminaciju biće teško savladati je. Umesto toga, pazite na neke početničke znakove koji ukazuju na zabrinutost o nečemu. Najvažniji signali dolaze iz nepodudaranja onoga što vam osoba govori i ono što njen govor tela pokazuje. Kada primetite da vas neko ne gleda u oči, ili crveni u licu, uvažite to. ‘Stevane, zastao si sto puta u toku jedne rečenice. Šta te muči?’

Slušajte

Slušajte pažljivo odgovor (slušajte da razumete, a ne da odgovorite), ono što vam se govori i ono što možete da zaključite o emociji, činjenici i vrednostima. Shvatićete o kojoj emociji je reč kroz govor, naročito ako obratite pažnju na neke ekstremnije reči ili reči često ponovljene. ‘Imamo dva miliona dinara manju prodaju dnevno, a već je četvrti sastanak gde samo sedimo unaokolo I vodimo intelektualnu diskusiju!‘ Govor tela će pruziti dokaze. Ljut, (uvija se, stisnutih pesnica I vilice), se veoma razliku od obeshrabren, (pogled preda se) i od prezriv (kolutanje očima, okretanje ledja).

Postavljajte pitanja

Kada uočite da je neka emocija izraženija, ostanite smireni, hladne glave, odvucite tu osobu sa strane i porazgovarajte o vrednostima. ‘Imam utisak da si isfrustriran. Šta se krije iza toga? Saslušajte njihov odgovor i idite korak dalje testirajuci hipotezu. Da li je moguće da ste isfrustrirani zbog činjenice da previše pažnje dajemo na uticaj ljudi pri donosenju odluka, jer smatrate da treba samo da se fokusiramo na ono što je važno za biznis?’

Rešite problem

Ako je vaša pretpostavka tačna, osetićete olakšanje. Oni će možda čak i izraziti zadovoljstvo : “Da, upravo to!” Možete čak i da sumirate : “Razgovarali smo o zatvaranju kancelarije u Clevelandu na dve godine i vi se osećate isfrustriranim, jer vi vidite šta je očigledno dobro rešenje za nastavak poslovanja.” Vi ste time pomogli vašem zaposlenom da iskaže vrednosti koje on smatra ključnim za donošenje odluke. Tim će sada jasno izložiti oko čega se ne slaže. Troje ljudi će možda uskočiti, vikati u glas ‘Govorimo o ljudima koji su dali živote za ovu kompaniju!‘ I evo nas opet…Koristite isti prstup kako biste otkrili suprotna misljenja.

Kada radite sa istim skupom informacija – činjenice, emocije i vrednosti – biće vam jasno šta treba da radite kako biste rešili problem, u ovom slučaju da odredite kolika finansijska sigurnost je potrebna vašim ljudima. Iako će vam oduzeti vreme na početku da shvatite na koje vrednosti da obratite pažnju, videćete da će se problemi rešavati brže. I ono što je ironično, dok vi vrednujete emocije, vremenom će ljudi imati tendenciju da manje iskazuju emocije, jer često suzbijanje emocija ili popravljanje istih opravdava takvo iracionalno ponašanje.

Ako ste na čelu jakog tima, bolje bi vam bilo da ste spremni da se uhvatite u koštac sa neprijatnim I složenim emocijama. Ako postoji neka situacija koju niste uspeli da rešite zbog nekog emotivnog zaposlenog, dajte sebi vremena, porazmislite kako da pristupite problemu i onda povedite razgovor. Danas. Ne prepuštajte slučaju.

Originalan tekst: Harvard Business Review